Poznati profesor predlaže: Ovih 10 stvari svaka škola treba da uradi nakon pandemije korona virusa

Povodom novog modela obrazovanja koji je primenjen u Srbiji, ali i svetu razgovarali smo sa sa profesorom doktorom Refikom Šećibovićem.

Korona virus je globalna pandemija, koja je zahvatila skoro ceo svet, počevši od Kine, Japana i Koreje, pa preko Evrope preseljava se u SAD, Afriku i Južnu Ameriku. Virus je stigao i u Srbiju, a sve zemlje sveta zbog širenja zarze pokrenule su masovnu izolaciju stanovništva. Sve to uticalo je i na obrzovni sistem koji se iz škola prebacio na onlajn, tako da u ovom trenutku milijardu i pet stotina miliona dece i omladine ne ide u škole, koledže i univerzitete već nastavu sluša kod kuće.

⇒Kriza nas opominje da moramo da menjamo sistem obrazovanja

Povodom novog modela obrazovanja koji je primenjen u Srbiji, ali i svetu razgovarali smo sa sa profesorom doktorom Refikom Šećibovićem koji navodi da je ova kriza opominje sve nas da u sistemu obrazovanja mora nešto da se menja.

- Prazne učionice zlokobno opominju nastavnike, roditelje i političare da nešto mora da se menja u sistemu obrazovanja, kako bi ovakve pandemije (za koje stručnjaci kažu da će ih biti) što spremnije dočekali. Online učenje u velikoj meri danas se posmatra kao nužno zlo, koje pomaže da se ne izgubi godina i da se angažuju učenici dok su kod kuće - počinje priču profesor doktor Šećibović.

⇒Država ima zadatak - rešiti pitanje onlajn nastave

On je za portal SrbijaDanas.com rekao da online nastavu nije lako uvesti, jer pored Ministarstva prosvete, u tome ućestvuju i brojne institucije. Svaka država mora rešiti pitanje u vezi onlajn obrazovanja. Deci ne sme biti nepoznat prelazak sa tradicionalnog na onlajn vid nastave, apelovao je on.

- Ono što nama nedostaje jesu platforme za đake koji uče putem online nastave. Svi svetski časopisi koji se bave edukacijom i pišu o istoj, govore o tome da čitav svet ima problema da sa normalne nastave pređe na onlajn. Mora postojati vrhunska tehnologija, obučeni nastavnici, priprema za nastavu koja će se voditi onlajn, kao i tehnološka jednakost, kako bi se svi mogli prilagoditi uslovima elektronske nastave. - rekao je profesor za naš portal i dodaje da pri svakoj školi mora postojati centar za učenje na daljinu.

- Kada bi svaka školska ustanova imala centar za učenje na daljinu, sve bi lakše funcionisalo. Kada se tradicionalan način učenja odjednom prebaci na onlajn, deca nisu spremna, pa to i nema efekat kakav se zamišljao. Svaka nastavna jedinica mora dobro biti pripremljenja.

Učionica

Foto: Profimedia/ilustracija

Brojni univerziteti u svetu su sada i smanjili kriterijume za upis, po rečima profesora Šećibovića, čak se i način ocenjivanja promenio. Harvard, Univerzitet u Kaliforniji i mnoge druge uticajne obrazovne ustanove sada imaju savremeno ocenjivanje, ali za koje još uvek niko ne garantuje.

Na pitanje kakav uticaj roditelji imaju prilikom ovakvog načina učenja, budući da oni u ovim trenucima prestavljaju "pomoćne nastavnike", profesor je napomenuo da s jedne strane to odmaže deci, a s druge strane pomaže da se roditelji i deca zbliže.

- Milijardu i petsto miliona dece je sada širom sveta kod svojih kuća i tako uče. Toliko je i roditelja koji sede pored njih. Problem je što se majka ili otac prvi put susreće sa materijom, kroz koju upoznaju svoju decu još više. Ali, mada jeste ta što psiholozi tvrde da će nastati "psihološka kriza" za obe strane. Može doći do toga da roditelj poželi da pomogne detetu, ali stvori kontraefekat i odmogne mu. Pedagoški je šokantno to što u 21. veku nema platforme i što internet i ne može da pruži toliku pomoć - navodi proferor Šećibović.

⇒10 stvari koje škole bi škole trebao da urade nakon pandemije korone

On je u svom autorskom tekstu objavljenom na portalu krug.rs, izneo viđenje o tome šta bi sve moglo da se promeni u tradicionalnom obrazovanju i školama kada se završi pandemija korona virusa. U nastavku možete videti 10 tačaka koje se odnose na to šta će škole po njegovom mišljenju treba urade:

Škole

Foto: SD/ilustracija

  1. Temeljni principi dezinfekcije škola – škole će morati da urade planove i sisteme temeljnih oblika dezinfekcije u toku nastavnog perioda, ali u vreme raspusta i praznika. Ujedno moraće da se napravi sistem dezinfekcije objekata (učionica, hodnika, toaleta, dvorišta, ograde, laboratorija, biblioteka, kuhinja, sportskih sala i svlačionica).
  2. Biće potrebno povećati osoblje koje će raditi na čišćenju i dezinfekciji objekata - i to ono koje će znati da rukuje opemom i sredstvima koji su im na raspolaganju. Moraće da se nabavi i posebna oprema za dezinfekciju, a lokalne zajednice će morati da naprave posebne inspekcijske organe koji će pratiti ovaj proces. Ujedno, škole će morati da imaju rezervnu opremu rukavica, maski, mantila i drugih zaštitnih sredstava. To će zahtevati i preraspodelu sredstava na lokalnom nivou kada je u pitanju održavanje škola.
  3. Ponovno uvođenje radnih uniformi za učenike – s tim da će se te radne uniforme koristiti samo u školama, ostajati u njima i posle nastave se dezinfikovati.
  4. Smanjiti odeljenja na 16 učenika – s tim da će svaki učenik sam sedeti u klupi, s druge strane; to je broj koji online putem nastavnik može da lako vodi, kada je u kriznim situacijama to potrebno uraditi.
  5. Posebna opema za rad u laboratorijama – svaki učenik će morati imati opremu za loboratoriju koja će biti dezinfikovana i sigurna za rukovanje.
  6. Priprema i obuka nastavnika za korišćenje novih tehnologija – sve škole će morati da urade seminare za online nastavu i da naprave programe za izvođenje ove nastave. Sve će to zahtevati da se poveća broj nastavnika i da se preraspodeli budžet za obrazovanje. Sadašnja situacija je povoljna da se u Srbiji nastavnici posebno spreme za rad na daljinu i da sami, uz pomoć informatičkih stručnjaka, pripreme materijale za ovaj vid rada.
  7. Formiranje centara za online nastavu – u školama nastavnici informatike sa svojim kolegama napraviće posebne jedinice - centre za nastavu na daljinu koji će u kriznim situacijama brzo reagovati i po zatvaranju škole, preuzimati nastavnici proces. (Odličan je primer Centar za e-učenje i kompetencije Univerziteta primenjenih nauka u Osnabriku, koji je to na početku ove krize odlično odradio).
  8. Jednakost u pristupu opremi za učenje – države i lokalne zajednice će morati da u naredne dve godine pokrenu nabavku računara za siromašnije učenike, kako bi svi bili u mogućnosti da prate nastavu na daljinu. Ujedno, i škole će morati da vode računa o jednakosti i učenika, i nastavnika u nastavnom procesu, i da zajedno sa lokalnim zajednicama reše ove probleme.
  9. Jačanje programa nastave u prirodi – pored dezinfekcije prostorija, nastavnicima se moraju odobriti sredstva za veći rad izvan učionica, koji će biti vrlo jasno postavljen u cilju izgradnje znanja, ali i fizičke otpornosti učenika.
  10. Kuhinje u školama sa zdravom hranom – Pasi Salberg (jedan od najvećih finskih reformatora) insistira da učenici dobijaju zdravu hranu u školama: time će se učenici učiti šta je dobro da jedu, ali i kako da se ponašaju u situacijama, kada se zajednički jede i boravi restoranima i sličnim objektima (naročito pitanja higijene). Zbog toga, verovatno će lokalne zajednice morati da posvete pažnju angažovanju nutricioniste uz tradicionalne školske lekare.
ocijeni
(0 glasova)