Bolje da te poželim nego da te žalim

FOTO: Google, ilustracija FOTO: Google, ilustracija

Pričam danas s mamom, kao i obično pitam šta ima, kako si provela dan, ima li išta novo?

Kaže bila u gradu, petak je pijaca. Zeza me da je išla trošiti eure što joj je kćer poslala. I odjednom zašuti.

Kaže sine, gledam danas na pijaci cura postavila sto i prodaje duhan i cigare. Došla policija i tjeraju je, ni to joj ne daju. Kako je samo bilo žalosno gledati. A ona plače, kroz suze govori kako je završila fakultet, da nema posla, kako je više onih dana kada ni pola marke u džepu nema. A ni babo joj nema odakle dati.

Upitah nekako šta si ti, šta su ostali uradili?

Kaže, bunili se svi, al' ne pije ničije vode, gospoda samo radi svoj posao. U tom trenutku sam osjetila ogroman ponos. Moja mama, moji sugrađani nisi skrštenih ruku gledali i šutili. Nisu bili nijemi posmatrači. Ali me već u narednom trenutku pokosi rečenica:

"Ne vraćaj se sine, ovamo nema ništa, bolje da te majka poželi nego da te žali."

Zastala mi knedla u grlu, a suze se same skotrljaše niz obraze. Promrljah nešto o gladi i da moram ići skuhati, samo da bih prekinula vezu.

Pa, hvala ti državo, hvala stoko na vlasti!

Ja vam želim samo da vas po jedna suza stigne. Samo po jedna majčina suza i bolan uzdah, a koliko je majki što su im djeca otišla negdje u bijeli svijet trbuhom za kruhom.

Po jedna i bit će vam i previše ...

Almedina Kašić/Novikonjic.ba

ocijeni
(1 glas)