Ako očeve oči ne možeš rasplakati od radosti, teško tebi ako budu plakale od srdžbe i tuge za tobom

Rekao je: ”Jednog dana posvađao sam se sa ocem i povisio sam glas, a kada sam shvatio pogubnost svog postupka otišao sam da mu se izvinim.

Zatekao sam ga kako leži na svom krevetu i već ga je san bio savladao.

Prišao sam da mu utisnem poljubac na čelu i obrišem prljavštinu mojih riječi.

Ali sam bio zatečen onim što sam vidio.

A vidio sam bore koje su mu bukvalno preplavile lice, i kada sam krenuo da se vratim u svoju sobu, osjetio sam da je jedna od tih bora pružila nešto poput grane ili pipaka i silovito me privukla k sebi.

Vidio sam je kako se približava mome uhu, a onda mi je šapnula nečujnim glasom, čija me je tišina gotovo zaglušila, rekavši mi da sam ja jedan od njezinih uzroka.

Druga bora me je obavijestila o tajnoj sadaki koju je moj otac udijelio, da bi me, Allahovom voljom, izliječio od groznice koja mi je zamalo oduzela život.

Jedna od tih mnogobrojnih bora s osmijehom se ucrtala na očevom licu onda kada sam ja došao na svijet, a druga mi je rekla da je jednom osjetio probadanje u srcu, jer je bio grub prema meni zato što sam se oglušio o njegove riječi, dok mi se treća, četvrta ili peta, ne znam više ni koja po redu, rugala iznoseći mi svoje razočarenje kada sam mu jednom prilikom rekao da me ne razumije i da je njegova generacija drugačija od moje.

Jedna bora je bila posebna i veoma čudna, uhvatila me je za kragnu košulje i rekla mi: ‘Dat ću ti savjet, mladiću’, a zatim je podigla glavu prema njegovim očima, rekavši: ‘Ako ove oči ne možeš rasplakati od radosti, teško tebi ako budu plakale od ljutnje i tuge za tobom.’

Zatim me je pustila i otišla tamo kuda su i njezine saputnice otišle.

Stajao sam zaprepašten onim što sam vidio, sve dok se moj otac nije probudio iz polusna i rekao mi: ‘Izvini, sine moj, nisam te želio uznemiriti i dovoditi u neprijatnu situaciju. Radi šta ti je drago, ja sam zadovoljan s tobom i moje dove će te uvijek pratiti.’

Plakao sam iznad njegove glave i kroz suze, koje su se slijevale niz moje obraze, šapnuo sam borama na licu moga oca: ‘Hvala vam!’

Ako tvoj otac ima usko gledanje na stvari, ako ga izda i napusti pamćenje, ne dozvoli da tebe napusti lijepo ponašanje i dobročinstvo prema roditeljima.”


 Preuzeto / A. K. / Novikonjic.ba

ocijeni
(1 glas)