NOVA BLOG PRIČA: Ovo društvo ima nevjerovatnu ljubav prema alkoholu. Pjeva mu pjesme, veliča ga, ruga se onima koji ga odbijaju
Milanka Kovačević | analiziraj.ba
“Ispred kafića je sve bilo ispovraćano” komentar je tinejdžera na pitanje kako su dočekali novu godinu. “Proslava je počela u osam, a već su u devet jednog lika odneli kući”, upotpunjava izveštaj.
Može se reći da je novokomponovana tradicija u nekim gradovima Hercegovine da najstariji osnovci, učenici devetog razreda, zakupe prostor i, po prvi put, kolektivno dočekaju Novu godinu.
Malo ko je tu nešto pojeo, ali su se mnogi dečaci ozbiljno napili.
Često se umesto čipsa i smokija sakupljeni novac potroši na vatromet. Odvoji se nešto i za sok, ali se na alkoholu ne štedi. Iako se radi o deci od 13-14 godina, nema nikakvih prepreka da nabave piće.
Roditelji uglavnom ne učestvuju u kupovini i organizaciji, mada znaju da je alkohol neizostavan na proslavi. Znaju to i u policiji i u inspekciji. U malom mestu gde se svi poznaju, znaju i u kafiću ko je maloletan, a ko ne.
Svi su ozbiljni u udruženom poduhvatu da alkoholna inicijacija ne zaobiđe nikoga.
Ispada smešan samo Zakon, tačnije Uredba kojom je zabranjena prodaja alkohola maloletnicima. Ona predviđa kaznu do 2,5 hiljade maraka za ugostitelja. Sankcije bi trebao da trpi stariji maloletnik koji kupuje alkohol i to do hiljadu maraka. Mlađem bi bila izrečena odgovarajuća vaspitna mera. Javnost nije do sada čula da je neko maloletno lice bilo kažnjeno, a ugostitelji jesu i to sporadično. Možda, kako je to kod nas inače običaj, samo oni koji nisu preterano u milosti inspekcije.
U Hercegovini je, a verujem i šire, popularno da srednjoškolci u izlasku napune sto pićem ‒ toliko flaša da šibica ne može da stane (upaljače i cigarete uostalom drže u džepu), potom se slikaju i objave na društvenim mrežama. Golobrada deca i gomila flaša. Sebi verovatno izgledaju zrelije i opako, a odraslima scena je potresna.
Pa, ipak, ovo društvo ima neverovatnu toleranciju prema alkohololu i uživanju u njemu. Peva mu pesme, veliča tu slabost, ruga se onima koji ga odbijaju. Smatra slabićima one koji naručuju sok.
“Sam je pojeo kilo i po janjetine i popio pet litara vina!”, sa divljenjem bi pričali o nekom proždrljivcu i notornom pijancu koji je brendirao svoju neumerenost. Uz takve priče odrastaju generacije kojima se neki trbušasti čiča koji “jede konje i junake” veliča i, svesno ili nesvesno, predstavlja kao uzor.
Od dečaka postanu mladići koji i dalje stoje za punim stolom flaša praveći se da su opasni momci. Neki od njih sada pune deceniju, a možda i više kafanskog staža, a i dalje im je “vrh provod” status na društvenim mrežama upotpunjen slikom punog stola flaša. Zašto ih konobari ne sklanjaju, za mene ostaje misterija. Možda celo veče prazne zamenjuju punima? Novu turu naručuju čim se ispije prethodna? I tako do fajronta.
“Na početku ručka su mi dali rakiju da iskapim. Bio je to moj prvi “šot”, priča srednjoškolka koja je iz Amerike stigla u Bosnu. Porodični ručak je počeo uz čašicu rakije koja je pružena i njoj, kao izraz dobrodošlice. Zatečena situacijom, bilo joj je neprijatno da odbije, pa je popila. “U Americi maloletnici zaista ne mogu da kupe alkohol, a velika većina ga i ne proba pre nego što odraste”, tvrdi.
Kod nas je situacija obrnuta. Velika većina odrasta uz alkohol koji se danas, s obzirom na sveprisutnost droga, i ne posmatra kao nekakva opasnost. Sve dok ne postane zavisnost i ne prouzrokuje ozbiljne probleme.
