Strast koja ledi krv u žilama: Benjamin ima najopasnije ljubimce u BiH

Benjamin Ramić (26) iz Ilijaša je tattoo majstor, uzgajivač zmija te youtuber i tiktoker. Na društvenim mrežama je poznatiji kao Beni Wild. Zimi tetovira, a ljeti je posvećen isključivo svojoj najvećoj strasti – zmijama. U Ilijašu je sagradio objekat specijalno namijenjen zmijama, a kakvog se ne bi postidjeli ni evropski zoo vrtovi. Naglašava kako objekat posjeduje građevinsku dozvolu, nikoga ne ugrožava, a zmije žive u optimalnim uslovima te posjeduju svu potrebnu dokumentaciju.

Njegova zavidna kolekcija zmija je dostupna za posjete svima, a najčešći posjetioci su mu djeca iz komšiluka. Kaže da su svi gosti dobrodošli i da se ulaz ne plaća.

Jedini vlasnik egzotičnih otrovnica u našoj zemlji za DEPO Portal govori o svojim počecima, edukaciji, problemima sa kojima se susreće, planovima za budućnost, a podijelio je i nekoliko korisnih savjeta.

Razgovarao i foto: Adnan UČAMBARLIĆ

Kako si počeo, koja ti je bila prva zmija?

Od svoje 13-e godine. Gledao sam Beara Gryllsa, bio mi je fascinantan. Tad nekad sam uhvatio i prvu vodenu zmiju, ribaricu. Ostao sam fasciniran i odmah sam ih zavolio te sam odlučio i raditi sa njima. Prva zmija, koju sam kupio, bio je loptasti piton. Prva otrovnica koju sam kupio je indijska kobra (naja naja). Ubrzo su došle i ostale zmije.

Imaš li nekog posebnog obrazovanja po pitanju zmija?

Imam. Bio sam na obuci u Austriji, u Vilahu, u centru gdje se nalazi više od 150 otrovnica. Prošao sam neke kurseve te mi je ostalo još da prođem još par, pa da dobijem i certifikat od grada Vilaha.

Koliko su zmije zahtjevne za držati?

Prije svega – ukoliko nemate iskustva sa ovakvim zmijama, jako je opasno. 

Dobro, to je za otrovnice, ali sam mislio na zmije generalno. Ako neko poželi imati loptastog pitona ili tako nešto…

Najlakše je kupiti zmiju. Najvažnije je kupiti sve što je potrebno – terarij, grijače, podlogu, itd. Terarij izađe mnogo skuplji od zmije. Ja ovdje imam nekih 7-8 hiljada KM vrijednosti samo u zmijama, ne računajući opremu. 

A koliko bi koštao neki elementarni terarij i loptasti piton?

Pa evo, najobičniji loptasti piton košta između 70 i 150 eura, a odgovarajući terarij bi izašao nekih 120 eura.

“Šta da ti pobjegne…?”

Zovu li te komšije ako se gdje ukaže zmija?

Da, da… Stalno me zovu. Uglavnom budu vodene zmije ili smukulje, ali ih ljudi pobrkaju sa otrovnicama. Ja dođem i sklonim ih. Ne naplaćujem nikome. Ovo ovdje sam napravio za sebe i raju koja mi dođe. Dolaze redovno ljudi sa djecom. Djeca su najviše zainteresovana za zmije.

Kakve su reakcije ljudi? Je li bilo “šta da ti pobjegne…”?

Ovi koji dođu su, uglavnom, oduševljeni. Imam neke vrste zmija s kojima se djeca slikaju i nikad nije bilo nikakvih problema. Ljudi mogu doći u kontakt isključivo sa zmijama koje nisu otrovne. Sa otrovnicama, sem mene, niko nema dodira. One su sve pod ključem i samo im ja mogu pristupiti. Reakcije po društvenim mrežama… Pa, ko me nije upoznao, misli da zmije mogu pobjeći, nastaniti se ovdje i razmnožiti. Nijedna od zmija koje posjedujem se ne može prilagoditi našoj klimi. Sve da zmija i izađe iz terarija, što je nemoguće da se desi, one ne mogu izaći iz objekta. Vrata su obavezno zatvorena, na terarijima su katanci, a i redovno provjeravam da li su zatvoreni. Sve i da, hipotetički, zmija nekim čudom i izađe iz objekta – ne bi mogla opstati u ovim uslovima i vrlo brzo bi uginula.

Kako se snalaziš za hranu?

Uzgajam laboratorijske miševe i pacove. To je nešto što morate držati, ukoliko imate zmije. To im je osnovna hrana. 

Koliko se često hrane?

Neke zmije hranim svakih 15 dana po jednim mišem, a neke svakih mjesec dana. Može se desiti i da zmija ne jede po 6-7 mjeseci i da joj ništa ne bude. To je sasvim normalno.

Šta radiš sa viškom miševa?

Imam kolege koji, također, imaju zmije, pa im dam.

Ti si jedini u BiH koji ima otrovnice?

Jedini sam. Barem što je poznato.

Nemaš nijednu zmiju sa naših prostora. Razlog?

Domaće zmije ne želim držati, jer su esencijalne za naš ekosistem, a i zakonski su zaštićene. Vidim kako ih ljudi ubijaju, a to je kažnjivo i ne smije se raditi.

Kako dolaziš do opreme?

Sve dobavljam iz inostranstva. Idem po sajmovima po Njemačkoj, Austriji i Češkoj, tu i naručujem. 

Je li skupa?

Pa onako, poskupa je.

Protivotrova nema, svaki ugriz je fatalan

Protivotrov nemaš?

Nemam. Bilo koja od mojih otrovnica da me ujede – bilo bi fatalno. Tako da moram biti jako oprezan. 

Koja je nezgodnija za raditi – zvečarka ili kobra?

Što se otrova tiče, kobra je ubjedljivo najopasnija zmija koju imam, ali je mnogo teže raditi sa zvečarkom. Nervozna je i nepredvidiva. 

Najnezgodnija situacija koju si imao?

Imao sam nekoliko ugriza, ali sam nosio zaštitne rukavice, tako da se, srećom, ništa nije desilo.

Zašto samo zmije? Čovjek bi očekivao još i guštere i slično…

Imao sam i guštere. Uzgajao sam kameleone, bradate agame, pa i tarantule. Ipak, najviše sam se pronašao sa zmijama, a ne mogu ni sve stići. Gušteri i pauci su sasvim druga priča. I za njih je potrebno uzgajati posebnu hranu, itd. Što se mojih otrovnica tiče – ne planiram ih pariti niti prodajem zmije za balkansko tržište. Ne želim da dođe do ugriza ili bilo čega. Otrovnice držim isključivo za svoju dušu.

Koje sve vrste zmija imaš?

Imam dvije indijske kobre, jednu kalifornijsku zvečarku, dvije zelene jamničarke, dva američka copperheada, bou constrictor imperator te nekoliko loptastih pitona i pustinjskih smukova. Uskoro će biti još nekih zmija. 

Zaradiš li išta od društvenih mreža?

Zaradim ponešto od TikToka, ljudi mi doniraju novac za izdržavanje životinja. Zaradim nešto i od pregleda na YouTube kanalu, ali ništa vrijedno spomena.

Kakvi su planovi za budućnost?

Planiram ovo sve registrovati, da ova država prepozna šta radim. Da napravim svoj mini-zoo vrt, jedinstven na Balkanu, prensi Press.