Pojam digitalne demencije definisao je Manfred Špicer 2012. godine da bi objasnio problem smanjene pažnje, koncentracije i pamćenja kod mladih. Ovaj koncept ponovo dolazi u centar interesovanja s obzirom da i deca i odrasli danas veliki deo svog vremena provode u “digitalnom okruženju”. Iako digitalna demencija nije priznata kao medicinsko stanje, neka istraživanja pokazuju da prekomerna stimulacija, odnosno previše vremena pred ekranom dovodi do simptoma sličnih demenciji, smanjene pažnje, fokusa i sposobnosti učenja i pamćenja informacija. U ovom tekstu ukazaćemo na simptome digitalne demencije, podeliti relevantna istraživanja o ovoj temi i ukazati kako prekomerna upotreba ekrana zaista može da utiče na mentalno zdravlje mladih.
Šta je digitalna demencija?
Digitana demencija je stanje koje karakteriše pogoršanje funkcije mozga kao rezultat prekomerne upotrebe digitalne tehnologije. Veruje se da previše vremena na računarima, pametnim telefonima i internetu uopšte, dovodi do neuravnoteženog razvoja mozga.
Prekomerna upotreba digitalnih tehnologija ne samo da negativno utiče na pamćenje, već nepovoljno deluje na celokupan društveni i emocionalni rast.
Kako ističe ugledni nemački psihijatar Manfred Špicer u svojoj knjizi Digitalna demencija: Kako mi i naša deca silazimo s uma, digitalni mediji poput pametnih telefona, računara, i stalna povezanost sa internetom, „oslobađaju“ ljude uobičajenih mentalnih napora te oni postaju zavisni od tehnologije, a njihove psihičke sposobnosti slabe.
Deca više ne žele pamtiti informacije jer su svesni da ih u svakom trenutku mogu dobiti na internetu. Multitasking, sumanuto kliktanje, skrolovanje i “skakanje” sa jednog sadržaja na drugi, deci odvlači pažnju i rasipa energiju. Što više vremena provode ovako, imaće više problema da se fokusiraju na jednu stvar. Upravo zbog ovoga postoji zabrinutost da dođe do digitalne demencije, odnosno da prekomerna upotreba tehnologije ne izazove kratke raspone pažnje i ograničenu sposobnost pamćenja i koncentracije.
Koji su simptomi digitalne demencije?
Simptomi digitalne demencije lako su uočljivi i ogledaju se u sledećem:
- Oslabljeno pamćenje. Previše vremena pred ekranom, upijanje raznovrsnih informacija i notifikacija neprestano, može uticati na kratkoročno pamćenje i dovesti do zaboravljanja i poteškoća u zadržavanju novih informacija.
- Deficit pažnje. Ako ste primetili da dete nije u stanju da prati jedan sadržaj duži vremenski period ili da se koncentriše na zadatak, moguće je da ima problem sa skraćenim rasponom pažnje koji može biti uzrokovan vremenom za ekranima.
- Smanjena kognitivna funkcija. Oslanjanje na pametne uređanje i internet može značajno smanjiti misaone procese kod mladih, te umesto da razmišljaju i istražuju tražiće gotova rešenja onlajn.Ovo može negativno uticati na razvoj kritičkog mišljenja, veštine rešavanja problema, pamćenje, kreativnost.
- Emocionalne smetnje. Usled prekomerne stimulacije digitalnim uređajima, izloženosti različitim sadržajima i ljudima onlajn, deca mogu imati česte promene raspoloženja, te biti razdražljivi, nervozni i pod stresom.
Rezultati istraživanja
Kao što smo već pomenuli, digitalna demencija nije naučno potvrđeno medicinsko stanje, međutim, nekoliko studija pronašlo je povezanost između prekomernog korišćenja interneta i vremena provedenog pred ekranom sa nekim kognitivnim promenama.
Jedna studija iz 2022. godine ispitivala je uticaj nekih ponašanja, kao što su prekomerno sedenje ispred televizora, korišćenje računara i pametnih telefona na sveukupni rizik od demencije. Rezultati su pokazali da što više vremena ljudi provedu u ovim pasivnim aktivnostima imaju veći rizik da obole od demencije, bez obzira na fizičku aktivnost.
Prema studijama iz 2023.godine, prekomerna upotreba digitalnih tehnologija ne samo da negativno utiče na pamćenje, već nepovoljno deluje na celokupan društveni i emocionalni rast. Ovo uključujuje povećanje rizika za gojaznost, poremećaje spavanja, depresiju i anksioznost.
Još jedna velika studija objavljena 2023. godine istraživala je odnos između sedećih aktivnosti koje uključuju ekrane i rizika od demencije. Studija je uključila više od 462.000 učesnika, a rezultati su pokazali da više od četiri sata dnevno pred ekranom povećava rizik od vaskularnih bolesti, demencije i Alchajmerove bolesti. Pored toga, velika količina vremena provedenog pred ekranom u toku dana takođe je povezana sa fizičkim promenama u određenim oblastima mozga.
Kako smanjiti rizik od digitalne demencije?
Dok se istraživanja ove oblasti nastavljaju, možemo reći da je pogrešno shvatiti da je digitalna demencija izazvana upotrebom tehnologije. Pravi uzrok ovog problema je neumerenost u njenom korišćenju i nedostatak balansa sa drugim aktivnostima.
Prema tome, da bi se smanjili rizici od digitalne demencije korisno je da:
- Ograničite vreme pred ekranom. Postavite granice za upotrebu ekrana. Čak i kada deca uče koristeći računare, izuzetno je važno da se podstiču redovne pauze.
- Dovoljno fizičke aktivnosti. Redovna fizička aktivnost ne samo da smanjuje rizik od različitih bolesti, već je pokazala pozitivne efekte na kognitivne funkcije. Vežbanje pomaže u balansiranju potencijalno negativnih efekata prekomernog vremena pred ekranom.
Prema rečima profesora fizičkog vaspitanja gimnazije Tvrđava, Predraga Marcikića, glavni izazov u planiranju i organizaciji časova fizičkog danas jeste zainteresovati učenike i animirati ih tako da makar na kratko budu analogni.
“Razlika u motivaciji učenika je svakako velika u odnosu na raniji period, jer deca danas imaju drugačija interesovanja i više vremena provode na pametnim telefonima. To ih često sprečava da se “oslobode” i probaju da se zabave na neki drugi način. Nažalost, iz mog iskustva retki su oni koji će izabrati neku igru i sportsku aktivnost u slobodnom vremenu (a da im nije nametnuta kroz nastavu ili treninge). Zbog toga nastava fizičkog treba da se menja, te da bude usmerena ka motivisanju učenika da se uključe u sportske aktivnosti.”
- Kognitivna stimulacija. Učestvujte u aktivnostima koje izazivaju mozak, poput slagalica, igara i društvenih interakcija koje podstiču razmišljanje i kreativnost.
Na primer, u gimnaziji Tvrđava nastavnici vode računa da se upotreba obrazovnih tehnologija na času smenjuje sa drugim aktivnostima i odmorom, te da čas bude interaktivan. Tehnologija se dopunjuje sa predavanjem, kritičkom analizom, debatom, igrom uloga i drugim oflajn aktivnostima koje služe da stimulišu dečiji mozak, tako da učenici budu aktivni i da promišljaju informacije do kojih su došli.
- Zdrave navike spavanja. Kvalitetan san i održavanje doslednog rasporeda spavanja značajno smanjuje rizike koji dovode do digitalne demencije. Iako deca uživaju da skroluju do kasno u noć, previše vremena provedenog za ekranom značajno utiče na san.
- Edukacija i podizanje svesti. Ono što može značajno umanjiti rizike jeste razgovor i edukacija ne samo mladih već i odraslih o potencijalnim rizicima prekomerne upotrebe ekrana. Svi treba da krenemo od sebe i da ne samo govorimo o važnosti uravnoteženog načina života, već i da dajemo lični primer.
Za kraj – bonus saveti za roditelje
Za kraj, važno je da budemo svesni rizika, ali i benefita koje nam tehnologija donosi. Da bi maksimalno iskoristili dobre strane digitalizacije, a umanjili rizike bitno je da razvijamo digitalnu pismenost, kritički promišljamo sadržaje, ne preterujemo sa korišćenjem elektronskih uređaja i interneta i imamo dovoljno vremena za odmor. Sve ovo treba da učimo decu, ali da se i sami pridržavamo.
Evo nekoliko dodatnih saveta za roditelje:
- Pratite šta deca rade kada su ispred računara, koje aplikacije koriste i koliko dugo.
- Isključite televizor i druge uređaje kada ih ne koristite. Mediji u pozadini mogu odvratiti pažnju od interakcije sa drugim ljudima, učenja, igre i svih drugih aktivnosti u kući.
- Spavaća soba bi trebalo da bude bez ekrana.
- Dajte deci zamenu za telefone, na primer preporučite im zanimljive knjige.
- Trudite se da za vreme obroka i druženje sa decom ne koristite pametne uređaje.
- Smanjite dečije izlaganje uređajima ili ekranima sat vremena pre spavanja.
- Izbegavajte da koristite tehnologiju kao jedini način da smirite svoju decu.
Izvor detinjarije.com
