Piše: MIRJANA KAPETANOVIĆ
Bila nekakva cura u Hercegovini šaren mladež preko cijelog lica imala. I čuvala ona ovce na ispaši, a pored nje i dva čobana. Od duga dana jedan reče: „Bože moj beli joj je i ona stvar ovako isto šarena ko i lice.“ Onaj drugi čoban reče:“ E, vala nije.“ Onaj prvi zavika: “E jest sigurno, mora biti, kako gore tako dolje, to se uvijek tako napravi.“ Onaj drugi zavro nije, pa nije. Svađali se tako, pa se i za dolame dohvatiše, te se hrvi i tuci čim ko stiže, čas kamenom, čas šćapom, tako se niza stranu skotrljaše i u vrtači vratove polomiše. Selo se u crno zavi, dva sanduka u zemlju spustiše, a onu curu prozvaše Šargan cura od mejdana. Nedjeljom sjedila na sred seoskog gumna i svi u nju gledali k`o u prikazu, ali je niko ne oženi i ne sazna se koji je od dvojice momaka bio u pravu.
A opet u jednom selu na moru na jedan vez za barke trojica navalila i svaki kaže ovo je moj vez, ovo je moj vez, pa se i vesala dočepaše te udri jedan po drugom dok vesla ne prebiše. Poslije vezali barke svaki na drugu stranu, a na taj vez niko ne smjede ni prići iz sela. Dok se jednom ne priženi jedan domazet iz daleka i dođe tu kod njih živjeti, pa ni pet ni šest prvi dan veza barku na taj vez, vidi da je slobodan. Opomenu ga seljani da se mane tog veza da ne bi veslom po leđima dobio, a on reče: „Imam i ja veslo, pa bome i dva.“ Tako ga se i okanuše.
A nekakva curetina se našla u oca kao jedino dijete. Kako muškog nije imao naučio je sve da radi i muške i ženske poslove, pa i da popije i pobije se kao i svako muško. I jednom zabaci ona silik i kuku na jezeru, a pored nje nekakvo momče pecalo ribu. Zatrese i kod nje i kod njega u isto vrijeme, te povuci, te potegni, kad izvukoše, a ono šarančina k`o omanje šilježe, njegova ga kuka zakačila za gubicu, a njena za rep. Kaže ona moj je, kaže momak, e nije vala baš nego moj. Inadili se i sat i dva, pa se uhvatiše hrvat, povuci potegni, povuci potegni, podne prošlo ne popušta ni jedno, dok ga jednom curetina ne tresnu od livadu. Kaže momak:“E, jesi curo jaka i spretna, svaka ti čast. Nego kad si takva bi li pošla za me?“ Ona glavu pogela, pa klimnu da bi. Odmah se selo sabra, svadba se nakiti, onaj šaran na svatovskoj sofri završi. Kad su naveče u krevet legli, opkorači momče curu i ženom je napravi, pa sav sretan reče:“E, evo i ja tebe obhrva u krevetu k`o i ti mene na megdanu, ali ti mene jednom, a ja ću tebe od sad pa dok kuveta bude u mene.“
A bila jednom jedna zemlja na Balkanu, pa imala tri Predsjednika…
