I ako danas nema sumnje o tome, da je Hercegovina dobila svoje ime od hercega Stjepana Vukčića, koji je taj laskav naslov kako je istorija utvrdila dobio god. 1448., to se ipak ovaj fakat u narodu slabo poznaje.
Čuo sam nedavno priču o imenu Hercegovine, te se uvjerih, da naš narod ovu pricu manje više drži za suštu istinu.
Evo što mi je kazivao o toj stvari jedan starac Muhamedovac:
„Čim je Bosna i Hercegovina, Bog ti pomogo, bila fet ucinjena od Turcina, odmah nizami (vojnici) stanu iskati izun (dopust), da odu malo u svoj vilajet na selamluk (vigjenje) i na tevdil havu (ladanje), biva da malo promijene hariju (zrak), jer nikako nijesu mogli obiknuti našu vrucinu i žegu. …. Kad su došli tamo u svoju domovinu, vec otkle je koji bio, stanu ih zapitkivati njihove emšerije (poznanici) i jarani o svem i svacem i kakva je ta gjaurska zemlja i kakvi su kauri. Oni im pocnu svašta pricati, a od Hercegovine im još reknu nabaška (posebice), kao da su se svi sto godina zdogovarali i ovo: „Para jok, herseng cok”, što je biva, efendum, po naški: „Para nema, a kamenja bukadar (i odviše)”. /…/.
Na to se digne jedan stari paša, koji je bio na Hercegovini, kako je baskin (zgodno) po onoj nizamskoj „herseng” — „puno kamenja” nadjenuti ime i cijeloj zemlji, jer ima i onako plaho puno kamenja.
Sultan i vas divan na to kail i raži bude (privoli), te po askerskoj rijeci „herseng” prozovu zemlju Hersengovina, otkle joj je poslije došlo ime Hercegovina”.
