Velika tragedija pogodila je Tursku i Siriju nakon razornih zemljotresa. Preko 41 hiljadu ljudi izgubilo je živote, ogroman broj ljudi ostao je bez krova nad glavom, a materijalni gubici su veliki.
Veliki broj volontera širom svijeta otputovao je u Tursku kako bi pomogao, a naša domovina i njeni stanovnici ponovo su položili ispit humanosti. Veliki broj dobrovoljaca otputovao je u Tursku kako bi pomogao žrtvama, a među njima je i član Rukometnog kluba Velež, Amar Đuliman.
Đuliman je u Tursku otišao kao član specijalne jedinice za spašavanje Federalne uprave Civilne zaštite, a za N1 jutros se javio iz Hataya. Osvrnuo se na same puteve u Turskoj.
“Putevi su prohodni, a mi smo došli nakon dva sata, nakon nekih 36 sati vožnje”, rekao je Đuliman.
Jeste li već imali sastanak, da li imate upute za nastavak dana?
“Trenutno smo se priključili ostatku naše jedinice u kampu u Hatayu. Upravo je bio jedan brifing. Jedna ekipa je otišla na teren, a mi čekamo dalje upute”, istakao je Đuliman.
Osvrnuo se i na ostatak spasilačke ekipe iz Bosne i Hercegovine.
“Oni su ovdje već osmi dan, svi su već jako umorni. Uslovi su jako teški, ali volja je čvrsta i nastavlja se raditi”, dodao je.
Amar je donio odluku da propusti prvo kolo nastavka prvenstva i meč njegovog Veleža.
“Vidite, ja sam prije svega zaposlenik Federalne uprave civilne zaštite. Ja sam prije svega profesionalac u svom poslu, a rukomet je ljubav pored mog posla. Prije svega sam profesionalac i ova odluka nije bila upitna”, rekao je Đuliman.
Da li ste se i ranije suočavali sa ovakvim terenima?
Ovakvo nešto nismo nikada imali priliku. Terena uvijek ima, svaki je za sebe u zavisnosti od situacije. Bilo je poplava u BiH, do snijega 2012. godine. Bilo je svega, ali ovo je neuporedivo”, ističe Đuliman.
Osvrnuo se i na pripremljenost jedinice.
“Ova jedinica je jako dobro opremljena. Oni su imali svu tehničku opremu. Mi smo ponijeli sitnica koje su nedostajale kako bi nadopunili što je bilo na terenu”, rekao je Đuliman, a za kraj je dodao kako on i njegove kolege ne znaju koliko ostaju u Turskoj.
N1
