Umro je Miroslav Ćiro Blažević. Legendarni trener i bivši selektor bosanskohercegovačke i hrvatske reprezentacije preminuo je u 88. godini nakon duge borbe s rakom. Bolest mu je prvi put dijagnosticirana 2011. godine, dvaput ju je pobijedio, ali treći put, nažalost, nije uspio. Za dva dana je trebao proslaviti 88. rođendan. Ovo su neke od izjava po kojima ćemo ga pamtiti.
Zašto je najbolji trener na svijetu?
Ja kažem da sam bolji trener od Capella. Onda me pitaju: ‘Kako to?’ Pa da su Capello ili Mourinho rođeni u Travniku, došli bi do Turbeta. Nek oni odu iz Travnika do vrha nogometa, ma daj.
O Batistuti pred okršaj protiv Argentine na SP-u 1998. godine
“Ni Zvone (Boban) ni ja ne bi dali Šukera za deset Batistuta. J*bo te Batistuta.”
Po odlasku u Švicarsku radio je kao metlar da bi osam godina kasnije postao selektor ove zemlje. Pitali su ga je li očekivao da će od metlara postati selektor?
Kada me jedan šovinist novinar upitao jesam li očekivao da ću od metlara postati selektor, nisam zanijekao da sam bio metlar iako sam tada furao Jaguara, a oblačili me kreatori. Odgovorio sam mu: Kad sam bio metlar, nisam mislio da ću biti selektor. Ja sam u to bio siguran, budalo jedna.
Zašto život definira kao male satisfakcije i velika razočarenja?
Čuješ… Skoro si me rasplakao, jer to je najveća istina. Ja sam bio šampion i kup osvajao. Bio sam selektor pet reprezentacija. I to su sve velike satisfakcije. A još veće razočarenje je kada si na ulici. Kada te đubrad istjeraju i onda ti hodaš trotoarom i pitaš se:’Bože, hoće li me još neko angažirati?’ E, to su ta razočarenja koja totalno zakamufliraju onu radost koju si imao kad si bio šampion.”
Poruka mladima
Moraju znati raditi na sebi da osiguraju ono što je najvažnije jer svi kažu zdravlje. A Ćiro kaže: “Da, zdravlje… Ali, i najzdraviji čovjek bez para – gotova bolest”. Ja kad nemam para, ja sam psihički bolestan. Moraš raditi na sebi da bi mogao sebi osigurati egzistenciju. Moraš se jako truditi da bi zaradio novac.
Sreća i razočarenje
Nikada sreća ne može biti tako velika kad pobijediš, koliko je razočarenje veliko kad izgubiš.
Sedam faktora uspjeha
Postoji jedna formula sastavljena od sedam faktora: talent, motivacija, karakter, sportska inteligencija, sredina, trening i, na kraju, sreća. Svi su ti faktori važni. U mom se slučaju socijalna motivacija pokazuje kao najveća. Prije je, možda, taj elemenat bio dovoljan, ali se nije uočavalo koliko je i sredina važna.
O talentu
Moja me majka spremala za svećenika. Otišao sam u sjemenište, ali kada me časna oblačila shvatio sam da to nije za mene. Otišao sam kući i rekao majci da sam se zaljubio u časnu sestru i tu je bio kraj mog svećeničkog puta. Želim reći da moraš biti talent za neke stvari i da se to ne može nametnuti.
O nacionalizmu
Ja volim sve ljude. Mrzim ove primitivce koji odlaze u ekstreme pa mrze nekoga zato što nije… To je grozno. Ja sam takav, evo ti sve, respektiram tvoje, ali nemoj dirati moje. To je u mojoj doktrini i mom odgoju. Odrastao sam s muslimanima i Srbima. Nikad nismo znali ko je ko. Nadam se da će to jednom prevagnuti kod nas jer čovjek se ne smije pozivati na primitivce koji su smatrali da mogu ubiti, a da im se ništa ne dogodi. To je strašno, piše Index
