U sjeni teških političkih procesa koji mrcvare državu, gotovo u kontinuitetu se vode stihijske borbe za narativ. Skoro 30 godina od završetka rata još uvijek, u nekim pitanjima sve intenzivnije, može se posmatrati proces borbe za relativizaciju događaja koji su odredili put ove države tokom 1990-ih.
Iako su stavovi političkih partija zakovani u diskusiji velikog broja tema, uočljiv je napor koji je kreirao i u praksi ga pokušava sprovesti, narativ Milorada Dodika i politike koju zastupa.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine je dva puta proglašavao 9. januar neustavnim, ali vlast u RS-u je sve ignorisala i te odluke je iskoristila kao pogonsko gorivo da se još više promoviše datum na kojem Dodik temelji svoju politiku.
Zašto Dodik insistira baš na 9. januaru? Zbog toga što mu u činjeničnom raspletu ne odgovara da entitet RS veže uz Dejton i potreban mu je datum prije početka sukoba kako bi gradio narativ da BiH nikada ne može biti jedinstvena država te da je oduvijek bila podijeljena.
Ne zanima mnogo Dodika činjenica da je proglašenje republike srpskog naroda tog 9. januara 1992. godine bio neustavan čin. Sve žalbe su odbijene i na međunarodnom nivou. Tu republiku srpsku, proglašenu 9. januara 1992. niko nije priznao.
A suprotno tome, rezultate pojedinačnog izjašnjavanja građana BiH, i Srba i Hrvata i Bošnjaka i Ostalih 28. februara i 1. marta 1992. priznale su Ujedinjene nacije i države pojedinačno, kao međunarodno priznatu i nezavisnu državu.
Međutim ono što se trenutno dešava u pauzama političkog trvenja je pokušaj balansa i suptilne relativizacije oličene u naočigled bezopasnoj frazi: ne slažemo se oko nekih stvari, oko nekih datuma pa neka svako svačije poštuje.
I upravo je stavljanje u istu ravan 9. januara i 1. marta i smisao Dodikove borbe o pomjeranju granice prihvatljivog.
“Nemam ja ništa protiv toga da RS i FBiH imaju neki svoj dan koji će slaviti. Mislim da se nekim naredbama odozgo ne može napraviti da nešto stvarno funkcioniše, to mora rasti odozdo, iz baze. Mislim da su u posljednje vrijeme stvari postale bolje i nadam se. Nije dovoljno pisati pisma i davati nekakve jake izjave kakve sam čuo iz Banjaluke ili od gradonačelnika Istočnog Sarajeva. Ali, nemojte podcjenjivati ni pitanje kandidatskog statusa BiH za EU. BiH mora prihvatiti evropske standarde i mi ćemo malo – pomalo raditi strpljivo na tome. Obećavam da imamo čitav niz ideja koje želimo provesti pa ćemo vidjeti kako će se to dalje razvijati. Vrlo sam ubijeđen da će sljedeći 9. januar izgledati drugačije. Nije bitno je li to 9. januar, 1. mart ili neki drugi dan”, kazao je Schmidt jučer za N1.
Uz pretpostavku da će visoki predstavnik zaista pokušati nešto promijeniti u vezi neustavnog obilježavanja dana RS-a, bilo kakve paralele i pokušaji izjednačavanja datuma koji označava dan nezavisnosti ove zemlje i neustavni dan RS-a je suština. Izjednačavanjem tih datuma na bilo kojem niovu znači i podršku narativu o nemogućoj državi. Detalj je možda u malim stvarima, u detaljima, ali takvi detalji često čine suštinu temelja.
