MUDRE IZREKE

Foto ilustracija: Google Foto ilustracija: Google

MUDRE IZREKE

Avganistanske
> Brahman za prijatelja i govedinu jede.
>
> Kratak je put do blagostanja, samo je odviše
> opasan.
>
> Ne uzdaj se u sreću, nego u samog sebe.
>
>
> Azerbejdžanske
> Bestidni nema savesti, nesavesni nema stida.
>
> Iz straha pred ljudima ne sme se govoriti istina, iz
> straha pred savešću ne sme se lagati.
>
> Majčina kletva je molitva.
>
> Svaka reka koja teče uvek mora da nađe sebi
> odgovarajući put.
>
> Čovek je tvrđi od kamena i nežniji od ruže.
>
>
> Američke
> Kad je bura jaka, svaka luka je dobra.
>
> Kičma malih stubište je velikih.
>
> Na lestve života čovek se ne može popeti sa
> rukama u džepovima.
>
> Onaj ko prisluškuje tuđe razgovore ne čuje o sebi
> nikad ništa dobro. (poslovica američkih crnaca)
>
> Osim smrti i poreza ništa nije sigurno.
>
>
> Arapske
> Ako želiš da neka zemlja propadne, pomoli se da u
> njoj bude mnogo vođa.
>
> Ako seješ kaktus, ne očekuj grožđe.
>
> Bez uzroka se čovek može nasmejati, ali ne i
> zaplakati.
>
> Bolje je imati hiljadu neprijatelja izvan kuće,
> nego jednog u kući.
>
> Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti.
>
> Bolje se vidi crna buba u mrkloj noći, na crnom
> kamenu, nego oholost u vlastitom srcu.
>
> Budi mudar na rečima, a još mudriji na delima.
>
> Vapaj siromaha diže se do neba, ali ne stiže u
> ljudske uši.
>
> Vrednost čoveka nalazi se u njegovom srcu i jeziku.
>
>
> Vreme je gospodar onima koji nemaju drugih
> gospodara.
>
> Da bismo nekog savršeno voleli, treba ga tako
> voleti kao da će već sutra umreti.
>
> Za razliku od ljudi, psi, kad se najedu, spremni su
> da prepuste jedan drugome ono što je ostalo.
>
> I između zala postoji izbor.
>
> Ima stvari kojima je potreban svedok, ali i takvih
> koje su same za sebe svedoci.
>
> I onaj koga gone i onaj ko goni, prizivaju Boga.
>
> Kad ispustiš strelu istine, njenu oštricu umoči u
> med.
>
> Kad se sreća penje prema nama, ona se pomaže
> jednom vlasi, a kad nas napušta, pokida čak i lanac.
>
> Kazna ne ispravlja nijednu nepravdu, ali može da
> spreči stotinu drugih.
>
> Ko ne zna svoje mesto, ostaće bez njega.
>
> Mnogo pleve - malo hleba, mnogo reči - malo
> mudrosti.
>
> Nađi opravdanje, pa i iz džamije ukradi ćilim.
>
> Ne peri sirćetom zdelu prijateljstva.
>
> Nemoj se ljutiti što ružin grm nosi trnje, nego se
> raduj što trnov grm nosi ruže.
>
> Nikad ne potcenjuj moć ljudske gluposti.
>
> Da se pameti na pazar iznesu, opet bi svako svoju
> kupio.
>
> Dve stvari otkrivaju svoju vrednost tek kad ih
> izgubimo: mladost i zdravlje.
>
> Dela svedoče o čovekovoj pameti, a reci o njegovom
> znanju.
>
> Deca su čovekova krila.
>
> I jedna noć anarhije gora je nego mnogo godina
> tiranije.
>
> Ima dve vrste ljudi: onih koji mogu biti srećni ali
> to nisu, i onih koji traže sreću ali je ne nalaze.
>
> Jedan prijatelj - nije malo, ako ih je hiljadu -
> nije mnogo.
>
> Jedno korisno iskustvo više vredi od svih pravila
> mudrosti.
>
> Jezik je kao lav: ako ga držiš - štiti te, ako ga
> pustiš - rastrže te.
>
> Kad se sa nekim svađaš, ostavi mesta za pomirenje.
>
>
> Kad se dvoje prepiru oko vere, onda je bar jedan
> budala.
>
> Kada nemaš ono što želiš, želi ono što imaš.
>
>
> Kome su dokazi kratki, jezik je dug.
>
> Laž je i samom lažljivcu katkad odvratna. (takode
> i madagaskarska)
>
> Mala je korist od očiju ako je um slep.
>
> Med u košnici sreće brzo se ukiseli.
>
> Mudrost je stablo koje u srcu raste a na jeziku
> donosi plodove.
>
> Nadaš li se praštanju od onoga koji je iznad tebe,
> budi spreman da oprostiš i onima koji su ispod tebe.
>
> Najdragoceniji su oni prijatelji koje ne poznajemo.
>
>
> Ne poseduje tvrdica zlato, već zlato tvrdicu.
>
> Nijednoj stvari se previše ne raduj, ali se i ne
> rastužuj, jer stvari nisu večne.
>
> Od nauke od koje nema koristi isto je kao od leka
> koji ne leči bolesnika.
>
> Onaj koji želi dobro liči na onoga koji čini
> dobro.
>
> Požuri da učiniš dobro kad možeš, jer uvek
> nećeš moći.
>
> Posećuj mudre ljude: ako si glup - oni će te
> poučiti, ako si mudar - postaćeš mudriji.
>
> Poslušaj onoga ko te natera u plač, a ne onoga ko
> te zasmeje.
>
> Razlika između znanja i bogatstva u tome je što
> nas znanje čuva,
> a bogatstvo mi moramo da čuvamo, i što znanje upotrebom
> raste, a
> bogatstvo se smanjuje.
>
> Reči koje dolaze iz srca dosežu do srca, a one iz
> ustiju najdalje do ušiju.
>
> Ruka koja daje uvek je iznad one koja prima.
>
> Svako časno dobro polako kaplje, nečasno obilno
> pritiče; ali malo i pravedno, bolje je nego mnogo a zlo.
>
> Smrt te može zaboraviti jedan dan, ali te neće
> zaboraviti sutradan.
>
> Sporost dolazi od Boga, a brzina od đavola.
>
> Tri stvari vode u propast: lakomost, požuda i
> samoljublje.
>
> U rasrđenom srcu mora biti mesta za izmirenje.
>
> U svađi se ne odaj jarosti; ona oduzima deo tvoje
> moći i predaje je tvom bespomoćnom neprijatelju.
>
> Učeni bez rada - kao oblak bez kiše.
>
> Učenje u starosti, to je pisanje po pesku; učenje
> u mladosti, to je klesanje u kamenu.
>
> Ćutanje je ukras umnoga, a maska glupoga.
>
> Čovek bez vaspitanja je kao telo bez duše.
>
> Čovek je još gospodar reči koje nije izgovorio,
> ali je rob onih koje su mu se izmakle.
>
> Čuvaj se žurbe, jer ona uvek dovodi do kajanja:
> onaj ko žuri -
> govori pre nego što nešto sazna, odluči pre nego što
> proveri, kudi pre
> nego što se u nešto uveri.
>
>
> Afričke
> Ako imaš cilj, naći ćeš i put.
>
> Ako ptica kljuca žito tvoga druga - oteraj je, jer
> će doći vreme kad će i tvoje kljucati.
>
> Ako ti neko kaže da je glad bolja od sitosti, nemoj
> mu verovati.
>
> Bolje je neprijatelja zadržati van kuće, nego ga
> terati iz kuće.
>
> Grube šale prijatelja isto su što i izdajstvo.
>
> Za gašenje požara ne traži se čista voda.
>
> Znanje je kao stablo baobaba: jedan čovek ga ne
> može obuhvatiti.
>
> Kada ti je teško - plači, ali neka tvoje suze ne
> teku po zemlji - mogle bi je uprljati.
>
> Laž ima sedam završetaka, a istina samo jedan.
>
> Laž može naneti bol sto puta veći nego koplje.
>
> Mudrost ne stanuje samo u jednoj kući.
>
> Ostavi onome koji voli ono što voli, jer ako mu
> kažeš da ostavi
> ono što voli, on će i dalje voleti ono što voli, a tebe
> će mrzeti.
>
> Prevelika mudrost graniči se s glupošću.
>
> Preteranom dobrodušnošću nećeš daleko dogurati.
>
>
> Samo glupog čoveka mogu slomiti sitne stvari.
>
> Srećna je krtica koja živi pod zemljom i ne vidi
> ovaj i ovakav svet.
>
> Srce je to koje nas vodi u raj i pakao.
>
> Srce nije koleno da bi se moglo saviti.
>
> Šta će nam bogatstvo ako zbog njega svakog
> trenutka možemo izgubiti glavu.
>
> Što ne postigneš vikom, postići ćeš ćutanjem.
>
> Bugarske
> Ako mi staneš na noge, na sreću ne možeš.
>
> Ako hvališ Boga - nemaš šta da izgubiš, ako ga
> huliš - nemaš šta da dobiješ.
>
> Ako hoćeš da se udaviš, ne muči se u plitkoj
> vodi.
>
> Vreme crni, vreme beli.
>
> Glad ne vidi ništa osim hleba.
>
> Bog se najviše čudio kad je video da sinovi kradu
> od oca.
>
> Da nema siromaha, ne bi imao ko da radi.
>
> Dok pravda tamnuje, krivda caruje.
>
> Zna konj ko ga može jahati.
>
> Jednima novac oduzima pamet, drugima je daje.
>
> Kad nekome činiš dobro, misli i na posledice.
>
> Od jedne iskre mnogo kuća izgori.
>
> Od hodanja nešto, od sedenja ništa.
>
> Odakle se voda zamutila, odatle treba da se
> izbistri.
>
> Pametna glava vredi stotinu ruku.
>
> Svaka ptica ima nad sobom svoga sokola.
>
> Snaga bez pameti sama se raspada.
>
> Tikve od jednog semena, pa jedne zrele a druge
> nezrele.
>
> U tuđe jelo ne stavljaj so.
>
> Čovek jedno kroji, a Bog drugo šije.
>
> Čovek nije cvet da ga pomirišeš i znaš kakav je.
>
>
> Što čovek sam sebi napravi, ne može ni đavo da
> mu napravi.
>
>
> Bunjevačke
> Ako ne možeš da budeš slavan i bogat, možeš da
> budeš pošten i dobar.
>
> Ako nisi mio živini, nećeš ni čoveku.
>
> Ako se na mržnju mržnjom odgovara, kako će se
> mržnja završiti?
>
> Ako se s malim ne možeš zadovoljiti, veće nisi ni
> zaslužio.
>
> Bogat je ko nije dužan, a mlad ko je zdrav.
>
> Bolje je voleti i izgubiti, nego nikad ne voleti.
>
> Gde brat bratu ruku pruži, tamo rod i dom ne tuži.
>
>
> Gde ima puta, ne idi stranputicom.
>
> I u rđavom buretu može biti dobro vino.
>
> Ko zlo za dobro vraća, zlo mu se neće od kuće
> odmaći.
>
> Najgora je ptica koja svoje gnezdo kalja.
>
> Čast tvog bližnjeg neka ti bude isto tako mila kao
> tvoja.
>
> Čistom obrazu i suza je dosta.
>
> Čovek se ne meri laktom, nego pameću.
>
>
> Burmanske
> Ako budeš mnogo pitao, saznaćeš ono što ti
> treba.
>
> Ako više znaš, imaćeš više sreće.
>
> Ako uvek ideš, stići ćeš kuda si naumio.
>
> Najvažnije od svega jeste da ne ličiš ni na koga
> drugoga.
>
> Samo visina ima senku.
>
> Čak i sunce stari.
>
>
> Vijetnamske
> Bolje je biti slep očima nego umom.
>
> Više vredi živeti i najbednijim životom sa svojom
> porodicom, nego živeti sam u izobilju.
>
> Dobar karakter više vredi nego najlepše lice.
>
> Dok je god čoveku na ramenu glava, ništa nje
> izgubljeno.
>
> Žena bez muža je kao barka bez jedra, a dete bez
> oca je kao raskršće bez putokaza.
>
> Za jedan kuan možeš kupiti čoveka, ali čestitost
> ne možeš kupiti ni za kakve pare.
>
> Iako je boja zlata žuta, od nje, često, pocrni
> čovekova duša.
>
> Kada supružnici žive u slozi, oni su kadri i vodu
> iz mora iscrpsti.
>
> Kuća bez domaćina - kao orman bez brave.
>
> Lepe reci ne koštaju ništa, pa ih, stoga,
> upotrebimo kada je reč o nečijoj sreći.
>
> Mač ima samo dve oštrice, a jezik ih ima na
> stotine.
>
> Mekano uže čvrsto uže.
>
> Ne boj se surove škole, ona ti neće ostati dužna.
>
>
> Pakost se uvek nagrađuje pakošću.
>
> Samo se obrati lekaru, on će već da ti pronađe
> bolest.
>
> Sve znanje mudraca ne vredi toliko koliko vekovna
> mudrost jednog naroda.
>
> Stara školjka biser daje.
>
> Činiti dobro je teško kao penjati se na liticu,
> činiti zlo je lako kao spuštati se s litice.
>
> Čovečji otrov jednak je otrovu deset zmija.
>
>
> Gruzijske
> Ako nema ogledala, svet može poslužiti umesto njega.
>
>
> Bogatstvo je greh pred Bogom, a siromaštvo - greh
> pred ljudima.
>
> Bogatstvo je kao muva: čas sleti na smeće, a čas
> na ružu.
>
> Dug ulazi kroz pukotinu, a onda toliko naraste da ne
> može da izađe ni kroz vrata.
>
> Znanje je vrednije od novca, oštrije od sablje,
> moćnije od puške.
>
> I u mleku ćeš naći crne mrlje ako se u njega
> zagledaš.
>
> Ko se pokorava sudbini umire kao rob.
>
> Ljudsko prokletstvo gore je od Božjeg.
>
> Najbolje ptice iza svih lete.
>
> Ne kupuj prve krastavce i prve glasine, jer će im
> cena brzo pasti.
>
> Otvori svoja vrata, pa ćeš ih i kod drugih naći
> otvorena.
>
> Svoji nedostaci se lako prepoznaju kod drugih.
>
> Tamo gde jedeš so, ne razbijaj slanik.
>
> Traži lek od onoga koji je već preboleo bolest.
>
> Čovek ne može da prođe a da ne ostavi trag.
>
> Čovek pre ostavlja veru nego naviku.

Rate this item
(0 votes)